“Jedva stigoh da im vratim, sva zadihana objasnim šta imam, kad oni prasnuše u smjeh…”

0
49

Radim u jednom restoranu i prije neko veče dođu dečko i djevojka na večeru. Sjedili su tu nekih sat i po, večerali, smijali se, uživali. I ja sam uživala posmatrajući ih kako su srećni. Zatraže račun, donesem ja, račun iznosi 9 250 rsd. Dečko daje 10 000 i kaže u redu je. Ljubazno se zahvalim, bakšiš 750 rsd, ja srećna.

Izlaze oni, ja prebrojavam novac da stavim u kasu, kad ono 12 000. Bilo je 6 novčanica po 2000. Prebrojim opet, 12 000. Izletim ja da ih stignem, oni odmakli podalje, već sjedaju u kola. Jedva stigoh da im vratim, sva zadihana objasnim šta imam, kad oni prasnuše u smjeh.

Djevojka mi kaže, smijući se:”Joj dušo, pa što si trčala, to ti je on ostavio bakšiš, nije se zeznuo”. Ja kažem mnogo je stvarno, a dečko kaže:”Nije mnogo, opušteno, bila si ljubazna, hrana vrhunska, bilo nam je super.

Uživaj”! Stvarno su mi uljepšali veče. Ne bakšišom duplo većim od moje dnevnice, nego srećom i opuštencijom kojom zrače. Želim takav život.